Sa popularnim regionalnim harmonikašem Draganom Stojkovićem Bosancem razgovor smo vodili „U tuđoj avliji“,u njemačkom gradu Štutgartu gdje je došao na poziv Osmana Džihe, povodom Osmanove 450. emisije „U tuđoj avliji“.
-Meni je zaista zadovoljstvo biti dio ove svečanosti jer ja Osmana znam već odavno. Nismo nešto imali priliku da sarađujemo mnogo jer on je bio isključivo odvojen za Halida Bešlića, ali Osman je odličan glumac, imitator, humorista, evo ovom njegovom emisijom „U tuđoj valiji“ dokazao se i kao izuzetno dobar urednik, voditelj. Laskalo mi je da dođem na ovu njegovu svečanost i da primim priznanje od njega koje će mi puno značiti u smislu priznanja mog nadimka. Po nadimku mi nije zanimanje, već što se tako osjećam i drago mi je što me narod takvog prihvatio,kao iskrenu ljubav prema BiH i koju ja uvijek ističem kad god imam priliku za to – kaže nam Bosanac.
Čim ste se pojavili okupilo se mnogo ljudi oko Vas, da Vas pozdrave, da se rukuju sa Vama, da se slikaju. Da li Vam sve to laska ili Vas umara?
-Da vam iskreno odgovorim, niti mi laska , niti me umara, već mi jednostavno predstavlja veliko zadovoljstvo. Veliko je zadovoljstvo kada vi kod ljudi u pogledu, njihovom obraćanju, osjetite jednu ljubav i poštovanje,prema nečemu, a ja ne znam zbog čega sam to zaslužio. Ja se samo ponašam onako kako se osjećam.
Mogli ste da budete ufurani, da hodate uzdignute glave, ali Vi ste ostali normalni, opušteni?
-Ja sam čovjek koji ne trpi nikakve pristiske, a kada mi nije pritisak onda možemo kako hoćemo ili hoćete. Kako se god dogovorimo. Ja sam sam čovjek iz naroda, a ljudi veoma dobro i veoma brzo prepoznaju folirante, a ja to nisam.
Da li ima pritiska u Zvezdama Granda?
-Pa nema, ali ima malo zamora. Malo se sve to odužilo, možda i malo starim. Ali, sve u svemu sam zadovoljan sa svim što se tu dešava.
Da niste dio žirija Zvezda Granda, da li bi ste danas imali takvu popularnost koju sada imate?
-Kada sam ja ušao kao član žirija u Zvezde Granda je bila meni, možda jedna prilika, da ne samo kroz muziku nešto kažem već da se obratim i lično. Ja sam to iskoristio da kažem, pored svih ovih silnih nagomilanih godina svega i svašta šta je bilo,da kažem sve naglas. Da jednostavno stanem iza svojih riječi i možda je to ta popularnost, ali ja je ne doživljavam tako već kao ljubav, kao nešto što ja osjećam da sam to.
Kada kažete nekom kanditatu: „Ma, dobro je to, bit će od tebe nešto“, da li to kažete samo tek tako ili zaista tako i mislite?
-Ja imam jedno veliko studijsko iskustvo i moje mjerenje pjevanja ne može me zavarati, gledanjem muzike. Ja sam navikao godinama da radim isključivo slušajući glas, interpretaciju. Ne može me zavarati vrckanje, igranje, šarmiranje. Dakle kada to kažem, onda je zaista tako. Ili kažem nema ništa od tebe,tako onda i mislim.
Ko Vas najviše nervira od članova žirija?
-Ma, niko me ne nervira jer smatram moje godine, moje iskustvo u produciranju, a snimio sam preko 1800 pjesama, prosto stavlja u jedan položaj superiornosti jer ipak su oni pjevači. Ja njih poštujem kao kolege i cijenim svačiju karijeru, ali nemam u žiriju ni jednog kolegu, pravog producenta. Ja sam njih slušao kad su pjevali, ja sam njih ispravljao, a ne oni mene“.
S kojim od pjevača je bilo teško sarađivati?
-Nije bilo teško, ali sa nekima je bilo dugotrajno jer nisam odstupao od svojih principa kvalitetnog pjevanja. Ne bih nikog specijalno izdvojio jer uglavnom sam ja pripremao kod kuće pjesme, pa je u studiju sve teklo kao hladna voda.
Da li ima neka pjesma zbog koje ste požalili što se Vaše ime našlo ispod iste?
-Ne, nisam. Znate šta, još ima ljudi koji nisu shvatili da postoji ogledalo. Kad imate ogledalo i pogledate sebe samog, onda možete da sebe kritikujete ili ne. Ja sam ogledalo odvno otkrio i uvijek mogu da stojim iza onoga što sam uradio.
Da li je u Vaše vrijeme bilo, a sigurno jeste, koga bi ste izdvojili kao seksepilnu pjevačicu?
-Aaaaa, bilo je kako nije bilo. Svako vrijeme ima svoje ljepotice, svoje tračeve ,seks afere. Bilo je tu dosta pjevačica, poput recimo Nade Topčagić, pa Hanka Paldum koja je i danas izuzetno lijepa žena. Ja to danas gledam sa distance jednog čovjeka od 65 godina. Ali bilo je jako lijepih pjevačica, ali i pjevača. Danas je to dosta devalvirano jer ako danas toga imate na pretek, tad se gubi interes za praćenje istog. Danas je internet čudo, pa sve se vidi, čuje, sazna veoma brzo.
Da li Vam se neka pjevačica „nabacivala“?
-(Smijeh) eto baš ću da ti kažem. Ali, nije, ma kavi, sve su bile u redu.
Da li imate vremena da stvarate nove pjesme?
-Vremena imam, ali nemam interesovanja. Više me preokupira ono što sam nekad želio, a nisam mogao zbog posla, zbog stvaranja materijalnog. A, danas sam, kako bi ja rekao, dosta dobro zbrinut, ne bih rekao dobrostojeći, sprema neku instrumentalno, odnosno filmsku muziku. To spremam malo na harmonici i mislim da će biti jako interesantno,a meni predstavlja zadovoljstvo.
Da li imate neostvarenih želja?
-Imam, a to je da mi se oženi sin i da se konačno uda Džidža. Da dobijem konačno unuče. Džidža radi snima, ali i ona je zbrinuta pa nema nešto previše potrebe da se bavi etsradom (smijeh). Hotel sa pet zvijezdica radi, a direktora, moja supruga ona to veoma revnosno vodi.
A, Bosančeva supruga Dunja ne želi da se javno prezentira, izbjegava slikanje, odgovaranje na pitanja, ali smo je uz Draganovu pomoć uspjeli nagovoriti , „prevariti“.
Da li je teško biti supruga poznatog harmonikaša?
-Ne, nije, znamo se mnogo godina, znam ga u dušu, a i on mene.
Da li Vam je bio nevjeren?
-On (smijeh) ma kakvi, nije. Nije, koliko ja znam, a to što ne znam. Vidi ga pobježe od nas, da ne čuje moj odgovor. Ja ne mogu to da tvrdim ni za sebe, a kamo li za njega.
Da li Vam smetalo to njegovo bavljenje estradom?
-Ne, nije. Uvijek smo bili zajedno, pa to je ujedno i odgovor na njegovo nevjerstvo. Imala sam ga uvijek na oku (smijeh).
U kuću su vam dolazili mnogi pjevači, ko je bio onako najbolji po Vama?
-Onako ti prvi koji su dolazili i bili baš onako kulturni fini su Ferid Avdić, Halid Bešlić, Nazif Gljiva, a poslije su dolazi mnogi.
Bosanac je često u Konjicu?
-Pa, mora nema mu drugog izbora. Ja sam iz Konjica, a kako starim/starimo sve nas više srce vuče tamo, a posebno što mi je mama još živa.
Da li imate jedan ili dva bankovna računa?
-A, nije samo Dragan donosio novac već i ja. Ja sam radila u obraćunskoj službi, imam svoju penziju. Ali, nemamo dva računa smo jedan. Ja sam sve preuzela (smijeh).
Bato Šišić