Jasminka Hamza Tajči osamdesetih godina bila je jedno od najprijatnijih iznenađenja na bh. folk sceni.
Tada je ta mlada djevojka iz Jablanice bila glavna zvijezda svih sarajevskih kafana ,a gdje god bi se pojavila izazivala je veliku pažnju ljubitelja narodne muzike. I među kolegama je bila omiljena zbog njene vesele prirode i srdačnosti. Danas Jasminka živi u Njemačkoj, udata je za Nijemca i s njim je u pedesetoj godini života dobila dva sina, blizance.
I u devedesetim je Tajči bila aktivna po pitanju muzike, u 2000-tim je snimila nove pjesme, pa je imala duet sa Halidom Bešlićem, ali nakon poroda se povukla, što zbog djece, a isto tako i zbog zdravstvenih razloga.
-Moja dva sina, Felix i Max danas su stara pet godina. Ja ne bježim od toga i uvijek kažem da sam majka u godinama ,a to tako i jeste. Veoma lako sam se navikla na sve to jer čovjek se veoma brzo navikne na lijepe stvari u životu. Kada sam pomislila da nikada neću biti majka, desilo se čudo. Kada njih dvojica budu imala 20 godina ja ću imati sedamdeset, ali šta da radim. Samo da ostanem zdrava i vitalna, godine nisu problem. I ono što me veoma raduje je to, da su muzikalni na mene. Komuniciraju na njemačkom jeziku,ali kada im kažem nešto na bosanskom jeziku, sve me razumiju.
Bila si i bolesna?
-Da i to me bilo malo usporilo u svemu, a ponajviše po pitanju muzike. Zadnjih deset godina moj glas je postajao sve grublji i grublji. Išla sam na razne preglede jer sam se bojala najgoreg, pa me je hvatala užasna panika. Ako mi se nešto desi, šta će biti sa mojom djecom, ma svašta mi je prolazilo kroz glavu. A, nakon raznoraznih pregleda stigla mi je dijagnoza, za koju sam i ja prvi put čula, voda u glasnicama. E, sada se trebala ta voda izvaditi, a doktori su se čudili kako pored sve te silne vode u glasnicama mogu uopšte da pričam. Ti koji su mi otkrili tu dijagnozu su mi savjetovali da ni po koju cijenu ne idem u neku kliniku da tu vodu izvadim jer se može desiti da mi glasnice oštete, pa da kasnije uopšte ne mogu da pričam, a kamo li da pjevam. E, onda i tu nastaje problem, kome se staviti pod nož. Onda sam dobila informaciju da samo jedan doktor u Evropi to radi veoma, veoma profesionalno, da je specijalist po tom pitanju, a to je doktor Markus M. Hess i koji ima privatnu kliniku u Hamburgu. Otišla sam na razgovor s njim. Prva operacija nije bila upotpunosti dala rezultat jer je bilo ostalo još malo vode i drugu operaciju sam imala u februaru i sada sam konačno sretna, zadovoljno i smirena. Koštalo me mnogo novca jer sam išla privatno,ali za zdravlje ništa nije mnogo.
Da li si razmišljala da sada i estetski nešto promjeniš na sebi?
-Jeste da sam preko pedeset, ali za sada ne bi ništa mjenjala na sebi. Svakodnevno vozim roušle 7 kilometara, idem na brzo hodanje i to me održaje vitalnom. A , po pitanju bora,pa neka ih, svaka od njih ima svoju priču.
Kada smo već kod priče, kakva bi tvoja estradna priča bila?
-Auuuu, e tu bi po tom pitanju mogla pet knjiga da napišem. Tu bi najviše priča bilo o meni, o mom životu. A, prije svega o tome koliko sam mnogo mogla postići, a nisam. Jednostavno nedostajao mi je menadžer, nedostajala mi je ta neka smjernica, da mi neko kaže, radi ovako ili onako. A, nisam imala nikoga da me finasira. Evo, recimo jedan primjer. Kada sam pjevala u sarajevskom restoranu „Luna“ došli su mi Fahrudin Pecikoza i Dino Merlin i nudili mi pjesmu „Kad zamirišu jorgovani“, da je snimim u duetu sa Dinom. Ali, ja sam to hladno odbila, zašto i zbog čega ni sama ne znam. Ja sam se više furala na zabavnjake,a Halid Bešlić je i tada bio veliko ime,pa sam htjela u inat samoj sebi da sa jednim narodnjakom snimim duet. A, i Gljiva je tu dolazio i ja se zainatila da mi on uradi album. Pa, odbila sam i pjesmu „Sedamnaest mi je godina“ u duetu sa Harijem Mata Harijem. Da sam snimila „Jorgovane“ ja bi završila posao. Bila sam mlada, neiskusna,a Nazif Gljiva mi djelovao onako kao fini stariji , iskusniji čovjek,odijelo, kravata, ja mislila gospodin. Taj album koji sam uradila sa Gljivom bio je fantastičan,a onda počeo rat i sve se to zaboravilo“.
Razmišljaš o novim pjesmama?
-Da,ali moram da razvijem strategiju. Ali, ako budem radila bit će to u Beogradu,jer moramo biti realni i pošteni, Beograd radi najbolje pjesme, profesionalci su u svakom pogledu. Bit će to neka nova Tajči, sa novim glasnicama“.
Bato Šišić