Majka Viki MIljković izgubila bitku s karcinomom: Molila sam dragog Boga da joj olakša muke koje je imala

Viki Miljković nedavno je napravila fantastičnu atmosferu na jednoj svadbi u Berlinu. Razgovarali smo s njim po povratku iz Njemačke.

-Moram da kažem da sam ja jako prilagodljiva osoba, pa se na sve veoma brzo naviknem ,pa tako i na ovu situaciju koja vlada. Trenutno nema više velikih i čestih nastupa, ali radi se pomalo i to je sada tako. Ja i moja porodica živimo onako, kako živi i cijeli svijet -rekla nam je Viki na početku razgovora.

Baš u vrijeme koronavirusa umrla Vam je mama. Kako se nositi sa tom boli?

-Teško. Veoma teško. Moja mama imala je karcinom, nije umrla od korone, a posljednjih godina je imala tu bolest. Imala je stalana zračenja, a to je bolest koju kada neko dobije u porodici,onda trpi kompletna porodica. Karcinom je bolest koja je jako stresna, ne samo za onog ko je ima već i za ostatak porodice. Uglavnom se taj neki zadnji ishod i očekuje. Moja mama je imala tu nesreću da dobije tu bolest ,a posebno u vrijeme korone. Nijedna bolnica se više nije bavila ostalim bolestima već samo tim virusom. Osim toga spadala je u veoma teške onkološke pacijente, a posljednji dani su bili poprilično teški, depresivni, tako da sam ja u jednom momentu molila dragog Boga da joj olakša sve te muke koje je imala. Njena smrt za sve nas je bila veliki šok, a sada nakon tri mjeseca još uvijek mi je teško, užasno teško.

Vi  i Vaš brat sada ste ostali sami?

-Da. Sa moje strane imam još brata,ali na svu sreću imam još moju porodicu , supruga Tašketa i sina Andreja. Inače, moram da kažem da sam osoba koja je jako pozitivna, vedra, gledam da teške stvari na najbolji i najlakši način prebrodim u životu. Oko mene je dosta prijatelja, kumova, dragih ljudi i naravno moja mnogobrojna publika je tu. I dok su nam roditelji bili živi moj brat i ja samo imali odličan odnos, a obzirom da sam ja starija, ja znam i da ga iskritikujem, da mu dam savjet, da ga usmjerim. Ja ću uvijek biti na njegovoj strani,kao i on na mojoj.

Zvezde granda, kako i šta dalje?

-Takmičenje koje je započelo prošle godine još zvanično nije završeno,a nastavit će se u septembru. Kakav će naš život izgledati poslije korone niko ne zna,pa tako ne znamo ni mi kako će se sve dalje odvijati sa takmičenjem. Mi, ljudi sa balkanskih prostora smo navikli da se veoma brzo priviknemo na zadatoj situaciji i vjerujem da ćemo se i u ovome svmu prilagoditi. U nastavku takmičenja meni su mnogo nedostajali kandidati iz BiH, Makedonije, Crne Gore,pa i iz dijaspore. Meni su kandidati iz BiH izuzetno jaki i daju mi tu neku snagu i moć,a sa kojima mogu drugim mentorima da se suprostavim. Po tom pitanju bila sam poprilično hendikepirana. Radim sve to srazmjerno, taktički, sve dok ne matiram moje kolege iz žirija.

Tokom posljednjeg snimanja bilo nekih „napada“ na Vas od strane Ane Bekute i Bosanca?

.Ma , ja sam to već i zaboravila. Previše se i ne bavimo više sami sobom, već ponajviše pričamo o koroni, ko je bolestan, ko  se zarazio, ko je opet ozdravio. Bilo je tu svega i svačega i ništa novo što se već nije desilo. Po mom nekom mišljenju od septembra bit će još žešće, jer mnogi nisu bili na odmoru,pobjesnili su u kući. Mnogi od njih nisu partnerima mogli da kažu šta su htjeli,morali su da šute,pa će onda tu da bude svađe između nas“.

Kada smo već kod toga, da li u ovo vrijeme mirovanja dolazilo do sukoba između Vas i Vašeg supruga?

-Generalno Taške i ja smo uvijek zajedno i sa koronom i bez korone. Kako kod kuće isto tako i na našim putovanjima, nastupima. Tu se kod nas ništa ne mjenja,a akod ljudi koji rade različite poslove onda možda tu dolazi do kratkih sukoba. Taške i ja smo iskoristili ovo vrijeme da se malo više posvetimo porodičnim vrijednostima,li sada je došlo vrijem da se opet počne sa radom. Na kraju krajeva ljubav uvijek pobjeđuje. Imali smo vremena da registrujemo svaki čošak u našem novom stanu, jer do sada nismo uspjeli, jer smo bili slučajni prolaznici u tom stanu. Naš sin je uživao u svemu tome,ali se već vratio teniskim treninzima.

Vaše mišljenje o pojedinim estradnim ličnostima koji su se javno oglasili i zakukali, kako nemaju od čega da žive?

-Ja ih razumijem i meni ih je veoma žao, jer se niko nije nadao svemu ovome. U ovom našem poslu je to veoma izraženo,a ima nas mnogo. Ima onih koji tome svemu pripadaju,a danas je dosta i onih koji estradi uopšte ne pripadaju. Dosta je natitalenata,ali ko sam ja da o tome sudim. Publika je krajnji sudija. Svako ko je u ovom momentu ugrožen, meni je veoma žao. Ali, nadam se da će se sada sve to dobro prosijati i da će ostati samo oni koji su talentirani i koji zaslužuju da budu dio estradne scene. Slučajni prolaznici koji se pjevanjem bave samo zbog toga što nemaju sa čim drugim da se bave, e oni mogu da odu.

Bato Šišić