Viki Miljković gdje god da nastupa uvijek je dočekaju prepune dvorane i klubovi. ako je bilo i na njenom nastupu u Švicarskoj u gradu Bazelu gdje smo s njom razgovarali.
Na početku smo se osvrnuli na nova pravila u Zvezdama Granda, a gdje je ona i dalje stalni član žirija.
-Jako sam zadovoljna jer sada sve što smo pričali ili što smo savjetovali kandidate možemo da pretočimo u djelo. Barem da pokušamo da im prenesemo znanje koje imamo i nadam se da ćemo uspjeti u tome. S obzirom na to da sam ja završila nastavnu školu, a i učili smo kako svu tu metodologiju prenijeti na djecu, sad sam u prilici da pokažem da li ću ja to sve znati, što ja znam i da prenesem na njih. Ali, što je najbitnije u svemu ovome, neće biti toliko tih nekih uzaludnih svađa između članova žirija. Bit će rasprava sa osnovom. Sada se i mi takmičimo između nas, ne da branimo svoj stav već da branimo kandidate. Sve mi je to super i mnogo pametnije. Ozbiljno ću da radim sa kandidatima, oformila sam svoj veliki tim. Radit će se kod Tašketa, mog supruga, u studiju jer je vrstan i kao aranžer i vrstan kao kompozitor. On je i producent i on će mi mnogo pomoći.
Da li ima u Vašoj grupi i kandidata koji nisu narodnjaci?
-Da, ima ih i bit će ih, pa ću zamoliti za uslugu nekoliko jako dobrih muzičara i pjevača iz pop branže koji će mi pomoći. Ja mogu da pomažem pop ,ali ne tako kao folk. Imat ću VIP službu koja će raditi za njih isto onako kao i za mene.
Ko će sve to da finasira?
-Pa, ja naravno. Dok budem radila s njima ja ne mogu sad da se brinem da ih ono upotpunosti izdržavam, ali ću opet mnogo ulagati u njih i sve što mognem da im pomognem. Pomoći ću im. Pronaći ću stilistu koji će osmisliti kako oni trebaju da izgledaju, pa do nekih najsitnijih detalja. Bit će tu neko ko će da osmisli kako trebaju da izgledaju, naravno sve u saradnji s njima. Sa jednom jako poznatom firmom „Balašević“ već sam dogovorila njihovo odijevanje.
Stiče se utisak da ste nekako mirniji i opušteniji ušli u novu sezonu Zvezda Granda?
-Ne, sve to samo vara. Ušla sam kao nikad napetija. Tačno je da mi one svađe prije uopšte nisu odgovarale jer ja nisam svađalica, kavgađija, a napetija sam ušla jer sad svi smo ušli sa velikom odgovornošću. Mene ko dobro zna, zna da sam jako odgovorna, tvrdoglava i jako uporna. Ja ću zaista tako i da radim, da se svakom kandidatu posvetim stopostotno, a to košta mnogo nerava , vremena i strpljenja. Jedno je obećavati i pričati, a drugo je djelovati.
Da li Vam u žiriju nedostaje Aca Lukas?
-Meni iskreno, veoma mnogo nedostaje Aco. Da ne budem pogrešno shvaćena, Đorđe David je super, ali Lukas mi ipak nedostaje.
Da li se žiriranje refleksira na Vaš privatni život?
-Da, veoma,a posebno sad. Nekada su bila samo žiriranja, a sada je ovo jedan veoma ozbiljan i zahtjevan posao u koji moraš stopostotno da uđeš. I prije je bilo tako, ali sada imamo i rad s takmičarima. Slobodno vrijeme moram sada da posvetim njima.
Da li to znači da Vam nedostaje slobodno vrijeme i za sina?
-Da, i on to osjeti. Ali se ja pokušavam tako organizovati, da sve ono što imam od obaveza obavim dok je on u školi i u vrijeme kada on ima trening. Vikendima radim, ali se zaista kao i svaka majka trudim da mu sve to nadoknadim onoliko koliko mogu. Moj sin je velika maza i ja se onda trudim da ga ne razmazim baš mnogo. Veliki je emotivac kao i ja i zaista smo jako vezani.
Da li je Vaš sin svjestan mamine popularnosti?
-Sada već polako postaje svjestan svega toga, ali rastao je sa tim i na neki način nije to za njega ništa više strano. To mu je sastavni dio života.
Da li ste razmišljali o još jednom djetetu?
-To je zaista bila moja velika želja, ali prosto splet okolnosti je bio takav da se to nije desilo. Danas nisam sigurna da li je sada vrijeme za to i iskreno ne razmišljam o tome.
Vijest da ste kupili čak tri stana u Beogradu naišla je pozitivne kritike, izgleda da pametno ulažete zarađeni novac?
-Moj suprug Taške i ja smo radoholici, mnogo radimo, on već trideset, a ja 25 godina, i nikada za to vrijeme nismo ništa tuđe uzeli, pa ni deset centi ili feninga, sve smo poštenim radom zaslužili. Ja sam takva, sve dok se ne oznojim do zadnje kapi znoja, ja jednostavno ne mogu da uzmem novac. Zbog tog novca sam bila odvojena od porodice, jednostavno namučila sam se i onda gledam da taj novac uložim na jedan pametan način. Smatram da je bolje da taj novac ulažem u stanove već u neke nepotrebne stvari. Bolje da se novac usmjeri na prave stvari ,a tako gledam da usmjeravam i mlade ljude?
Da li se desilo da Vas je neko prevario?
-Naravno da jeste, ali ne mnogo puta. Jer ako čovjek sam od sebe nije halapljiv, ako mnogo više čeliš nego što zaslužuješ onda naravno naiđeš i na prevaru. Prevare se svima dešavaju, ali ne tako često. Ja želim samo svoje, dogovoreno, sve preko toga me ne interesuje. U svemu čovjek treba i mora da ostane normalan“.
Da li Viki ima neostvarenih želja?
-Sve što sam željela mislim da sam to i ostvarila. S druge strane ne postoji čovjek koji može reći da je sve životne želje ostvario jer onda ne bi postojao ni smisao života. Meni je bitno da dijete izvedem na pravi put, da stvori vlastiti život. Mene u suštini srećnom čine male stvari. Od dragog Boga tražim samo zdravlje, a sve ostalo nekako dođe samo od sebe.
Šta radite sa garderobom koju više ne nosite?
-Sve poklanjam. Sve što je scenski poklanjam nekoj mlađoj djevojci, odaberem nekog ko je moje građe. A, prije izvjesnog vremena kada sam se vozila kroz Bosnu, na jednoj radiostanici sam čula da jedna baka živi sama sa unukom čiji roditelji su umrli, dječak ima osam godina, žive od bakine penzije koja iznosi oko 100 maraka. To me jako rastužilo. Nazvala sam redakciju te radiostanice, stupila u kontakt sa tom bakom, pa ću ovih dana sa svim igračkama moga sina, a kojih ima mnogo i koje su zaista sve nove ,dosta nove garderobe, spakovat ću u auto i odnijeti tom dječaku, a pomoci ću im i na drugi način.